Parada ponosa na raskrsnici

“HRVATSKA je to mogla da proguta”, kako kaže slogan prve gej parade u susednoj zemlji, a da li je na isto spremna i Srbija? Za kraj leta najavljena je gej parada u centru Beograda, a strasti se već uzburkavaju, javnost deli na one “za” i druge koji su izričito protiv. Ravnodušnih je malo. Čini se, ipak, da je ovo godina u kojoj je Srbija sazrela da prihvati razlike. Ili su to uspeli bar srpski političari.

Predstavnici LGBT populacije (lezbejke, gejevi, biseksualci i transrodne osobe) u poslednje vreme sastali su se sa mnogobrojnim važnim ljudima iz vlasti. Dobili su podršku vrha države.

Posle bezuspešnih pokušaja za organizaciju gej parade od 2001, veliki su izgledi da će se ovog leta LGBT populacija zaista izboriti za šetnju centrom Beograda. U tome će, svakako, pomoći podrška resornih instutucija, političkih partija, nevladinog sektora, predstavnika vlasti i javnih ličnosti, koju očigledno imaju.

Među prvima je svoj dolazak na paradu najavila predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović. Ona je pri susretu sa predstavnicima Gej-strejt alijanse (GSA) podržala događaj i rekla da će mu i sama prisustvovati. I potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao je nedavno političke partije da podrže, ili bar da ne napadaju mogućnost održavanja povorke ponosa. Da je klima pogodna za paradu smatra i Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava.

Poslednji u nizu susreta predstavnika LGBT grupacije sa predstavnicima vlasti bio je i najvažniji - sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Posle sastanka Tadića i aktivista GSA zajednički je ocenjeno da će “održavanje Parade ponosa predstavljati civilizacijski iskorak i pokazati da Srbija postaje društvo bezbedno za sve svoje građane, bez obzira na njihovu različitost i seksualno opredeljenje”.

Političari su, očigledno, sazreli da prihvate ovakav skup, ali da li je i srpska javnost? Istraživanje Gej-strejt alijanse, u saradnji sa Cesidom, pokazalo je da 53 odsto građana smatra da državni organi treba da suzbijaju homoseksualnost, a 45 odsto da je “gej parada provokacija ljudi normalne seksualne orijentacije”.

GSA je na istu temu pričala i predstavnicima SNS, koja je takođe osudila nepoštovanje, nasilje i diskriminaciju, a za učešće na budućim paradama rekli su da je to “lični izbor svakog građanina i da neće pozivati na učešće, ali će uvek osuditi nasilje nad bilo kojom manjinskom grupom”.

- Važnije je pitanje da li je država sazrela za održavanje Parade ponosa i da li će da upotrebi sva sredstva kako bi ovaj događaj bio uspešan - kaže Lazar Pavlović, v. d. predsednika GSA. - Od nečega moramo krenuti kako bi društvo postajalo tolerantnije.

On potvrđuje da je atmosfera nešto bolja nego prethodnih godina, ali očekuje da bi se mogla zaoštriti kada bude najavljen datum održavanja. Slaže se da bi podrška koju je u razgovorima GSA dobila od najviših predstavnika vlasti, trebalo da pomogne da i Beograd, poput drugih evropskih prestonica, organizuje Paradu ponosa.

Da neke stvari moraju da se dogode čak i kada društvo u celini nije zrelo za njih slaže se i sociolog prof. dr Vladimir Vuletić. Očekuje da će biti otpora Paradi ponosa, ali ne tako snažnog kao prethodnih godina.

- Neki delovi društva jesu sazreli, drugi nisu. Na pitanje “da li podržavate homoseksualnost” u anketi će većina odgovora da bude negativna, ali ako pitate građane da li podržavaju ljudske slobode i pravo izbora, većina će da odgovori pozitivno - procenjuje prof. Vuletić. - Srpsko društvo ceni ljudske slobode, pravo na izbor i verujem da će to presuditi i u ovom slučaju.

Ključno je, kaže, da država ne dozvoli da nasilničke grupe utiču na donošenje odluka koje se tiču parade. Društvo ne sme da popusti pod pritiskom pretnji nasilnika i dodaje.

- Zato je važno što je politička elita osudila nasilje i podržala njihove zahteve. Na taj način se brani ne samo pravo homoseksualaca nego i pravo države da pokaže da ona donosi ključne odluke i da ne podleže pritiscima grupa koje prete nasiljem - zaključuje Vuletić.